ŽENIDBA DUŠANOVA
❤️ Click here: Zenidba dusanova
Што ће мене стотина дуката? U procepu izmedju ljubavi prema članovima porodice i obaveze da dela nepristrasno, car Stjepan donosi uvek pogrešne, kobne odluke, nasedajući krivokletnicima. Kad u jutru jutro osvanulo, Opremi se Todore vezire, Pak otide bijelu Prizrenu.
Када дође ђе стоје ђевојке, збаци с главе бугарску шубару, скиде с леђа бугар-кабаницу засија се скерлет и кадифа, засјаше се токе на прсима и злаћене ковче на ногама: сину Милош у пољу зелену као јарко иза горе сунце! U ovom tragičnom završetku se odražavaju daleki odjeci krvavih porodičnih drama koje su se odigravale na dvoru Crnojevića pred konačan pad Crne Gore. Trojica šićardžija i nasilnika su brzo postali kukavice.
Женидба Душанова - Otkud knjiga, ako boga znadeš!
Nikad mi nije bilo jasno zašto se pesma Ženidba Dušanova zove tako kako se zove. Naime, u pesmi se nigde ne pominje ime Dušan, već samo srpski car Stjepan. Druga stvar, pesma govori da srpski car Stjepan ide po devojku kod Latina Mlečana , a poznato je da je Dušan bio oženjen Bugarkom. Jedina stvar koja ukazuje na Dušana je titula car. Mada moje mišljenje je da je u pitanju Stefan Prvovenčani čija je druga žena bila Latinka, Ana Dandolo, unuka mletačkog dužda Enrika Dandola, a da je titula car upotrebljena samo figurativno. Ajd sad, sta ostali misle o ovome? ŽENIDBA DUŠANOVA Kad se ženi Srpski car Stjepane, Na daleko zaprosi đevojku, U Leđanu gradu Latinskome, U Latinskog kralja Mijaila, Po imenu Roksandu đevojku; Car je prosi, i kralj mu je daje. Kad u jutru jutro osvanulo, Opremi se Todore vezire, Pak otide bijelu Prizrenu. Kada dođe bijelu Prizrenu, Pita njega Srpski car Stjepane. Kad dođoše bijelu Leđanu, Razapeše po polju šatore. Zob iziđe konjma carevijem, Nema ništa konju Miloševu. Kad to viđe Miloš Voinović, Uze torbu na lijevu ruku Od zobnice jedne te do druge, Dok je svoju punu napunio. Dok se Miloš malo ponačini, U tom svanu i ogranu sunce. Baci koplje bijelo Latinče Na Miloša u prsi junačke; Miloš drži zlatna šestoperca, Na njega je koplje dočekao, Prebio ga na tri polovine. Lijepo ga care obdario. A treću je sebe ustavio. Car Miloša među oči ljubi, Al' još ne zna, tko je i otkud je. Tad' učini juriš u katane Sa svojijeh tri stotine druga: Odsjekoše tri stotine glava, Pa odoše drumom za svatovi. Kad stigoše cara i svatove, Pred njeg' baci Balačkovu glavu, Car mu dade hiljadu dukata. Ova pesma je zaista najcudnija od svih nasih epskih pesama. Sam naslov pesme veze nema sa pesmom. Srpski carevi su bili Dusan i Uros. Ili je to neki Scepan? Kako svi znamo kako se i sa kim car Dusan zenio, ovo nema veze s njim. Hajde da krenemo od tvoje predpostavke da se tu zapravo radi o Stefanu Prvovencanom i njegovoj zenidbi. Da li je kralj Mijailo iz pesme bio Latinski kralj u to vreme? Zasto mu se kcer u pesmi zvala Roksanda? A kakve veze ima sa srpskim kraljem ili carem vezir Todor? Koja je bila svojstvena samo Nemanjicima, jel tako? No, ne treba izgubiti iz vida da je kao sto kaze Hellen sve to romanticno i ne bas realno vidjenje stvari. Vesti su u to vreme putovale nedeljama, prenosile su se glasnicima i pricama rekla-kazala. Nije bilo skole u to vreme koja bi se drzala stvarnih dogadjaja.... Pa sta mislis sta bi bilo zvanicno misljenje u Srbiji danas da nema brzih veza? Pa sve do 1940-1950 nisi mogao sa sigurnoscu da kazes kada je nekom rodjendan. Vesti su nekad kasnile i po sedam i vise dana zbog raznih stvari npr.. Nase epske pesme imaju drugi cilj. One su veliko bogatstvo i pokazatelj kako narod cuva svoj identitet! Svi narodi to imaju ali kod nase je to ipak bilo VEOMA IZRAZENO! Cesi i Slovaci imaju izvesnog Jana ili Janka! To je neki njihov heroj koji se borio protiv Turaka? Izvini Hellen, a sta bi bio cilj ovakve pesme? Уф, па то је тема за докторску дисертацију а не за пост! Претпостављам да знате како је настајала народна књижевност, како се преносила, како се мењала, шта је све у њу транспоновано.... Ова песма није изузетак ни по чему! У свим нашим народним песмама постоје бројни анахронизми, бројне нетачности, затим често су коришћени интернационални мотиви који су прилагођавани нашем патријархалном друштву... Немојте у књижевности тражити историјске чињенице. Има их понегде, али оне су ту успут сачуване. То је уметност, а не историографија! Ova pesma je zaista najcudnija od svih nasih epskih pesama. Sam naslov pesme veze nema sa pesmom. Srpski carevi su bili Dusan i Uros. Ili je to neki Scepan? Kako svi znamo kako se i sa kim car Dusan zenio, ovo nema veze s njim. Hajde da krenemo od tvoje predpostavke da se tu zapravo radi o Stefanu Prvovencanom i njegovoj zenidbi. Da li je kralj Mijailo iz pesme bio Latinski kralj u to vreme? Zasto mu se kcer u pesmi zvala Roksanda? A kakve veze ima sa srpskim kraljem ili carem vezir Todor?
Народни гуслар Бранко Перовић - Женидба цара Лазара
Ta odluka izaziva gnev Markovog oca, Vukašina Mrnjavčevića, koji poteže nož na njega želeći da ga ubije. Кад дођоше бијелу Леђану, разапеше по пољу шаторе. Ženidba Dušanova U pesmama o događajima pre Kosovskog boja ne peva se uvek sa simpatijama o vladarima i velmožama. Зоб изиђе коњма царевијем, нема ништа коњу Милошеву. Како дође, с њима у ред стаде. Čobanima se pripisuju brojne magijske i ritualne funkcije, što je posebno uočljivo za vreme , kada čobanin zaogrnut životinjskom kožom izvodi ritualne radnje za plodnost stoke. Majka ih upućuje na trećeg brata Miloša za koga car i ne zna. Iako se o njima zna dosta kao o istorijskim ličnostima narodne pesme donose posebno narodno viđenje srpskih srednjovekovnih velikaša. Danas nije mogućno reći da li je prvobitna ili nešto kasnija verzija ove pesme bila poetski uspelija od ove koju poznajemo, pa ni to kakva je uopšte bila. Miloš pripada velikaškoj porodici, on je carev sestrić, pa ipak ga nalazimo u planini među ovcama. Nadmudrismo i nadjunačismo, pak nam osta cura na sramotu! Zato je i shvatljivo što se izvesne epske narodne pesme ističu bogatim i dubokim poniranjem u ljudske odnose, život i svet, izrazito predstavljenim likovima i karakterima, živim dijalozimau kojima se otkrivaju osobine junakove i njegovog sagovornika, zatim sentencioznošću, uspelim izrazom, poetskom vrednošću u celini ili pojedinim delovima itd.
